18. септембар 2013. | Пише: Владимир МАРИНКОВИЋ
Оснивање и почетак рада огранка ГОПАК-у (Глобална организација парламентараца за борбу против корупције) у Народној скупштини Републике Србије довело је и до нових идеја које би допринеле да сви они који представљају државне интересе предано раде на борби против корупције која је нанела огромну штету нашој земљи. Народни посланици морају да буду пример у таквој борби и носиоци успостављања амбијента у којем ће у друштвеном животу етичке вредности имати несумњиви и неспорни примат.
Наиме, један од главних задатака народних посланика јесте да перманентно раде на поспешивању угледа овог високог дома код грађана, а њихова дела треба да буду пример да је најбитнији задатак сваког државног функционера ефикасно и ефективно управљање државом и њеним ресурсима. Да би се тај циљ остварио, предстоји веома комплексна реформа целог јавног сектора који мора да буде заснован на принципима ефективности и ефикасности и етичком кодексу који треба да представља „сине qуа нон“ понашања сваког појединца који је, како би то у старој енглеској демократији рекли, ни више ни мање до „слуга народа“.
Етички кодекс ће бити одлична смерница за модел понашања народних посланика, али сигурно је и то да не може сам да понуди жељени резултат, већ мора бити надградња на сталну едукацију, имплементирање добре праксе развијених земаља и стварање климе која ће допринети да етичност у процесу парламентарног рада и остваривања пуног капацитета контролне и законодавне функције парламента буде основа деловања сваког појединца који је представник грађана, а самим тим је доносилац одлука од кључне важности за државу.
Поштовање етичких стандарда ће умногоме одредити и брзину реформи нашег друштва, његов економски и сваки други напредак, а народни посланици морају бити пример и водиља у том веома комплексном и захтевном процесу.
Србија се налази на вододелници, а избор је само један. Он захтева и преко потребан консензус свих друштвених чинилаца, социјалних партнера, а по природи ствари политичка елита мора да диктира темпо и ниво развоја државе, а појединци који је воде имају највећу одговорност. Кодекс би требало да потпише сваки народни посланик, свако ко руководи било којим сегментом јавног сектора. На тај начин можемо да кренемо ка идеалу јефтине државе, која је способна да подстиче најспособније, да иде у корак са развијеним земљама и технолошким и научним развојем, а у исто време да брине о најугроженијима који немају способност да на отвореном тржишту остваре живот достојан човека у 21. веку.
Интерес друштва треба да буде најважнији приоритет, а основни предуслови за то стварање конкурентне тржишне привреде, једнаких шанси за све и отворене утакмице људских знања и способности. Народни посланици су дужни да стварају квалитетан законски оквир, али и читав корпус аутономне регулативе која ће на исти начин да подстиче предузетнике и раднике да стварају додатну вредност и направе богато друштво, имајући у виду да сва истраживања показују да богатија друштва имају нижи степен корупције од оних сиромашнијих.
Глобалне иницијативе као што је ГОПАК могу пуно да помогну у одлучној борби коју је Влада започела против корупције, по чијем смо степену дуги низ година били у самом врху у региону, али и у Европи. Свест о друштвеној одговорности, потенцирању етичког понашања и односу према држави и њеним ресурсима ће засигурно одредити пут наше земље у наредном периоду, а народни посланици најгласнији промотери новог начина понашања и рада, а све у циљу сузбијања корупције.
Зато ће етички кодекс и његова имплементација бити један од најважнијих послова и задатака парламентараца чланова ГОПАК-а, али и свих оних који желе да начело „нулте толеранције“ на корупцију заживи у свим секторима функционисања државе, привредних субјеката и појединаца који етички однос према држави треба да схвате као врхунски вид патриотизма.
(*Текст је преузет са портала дневних новина „Данас“)