13. мај 2014. | Пише: Елвира КОВАЧ
У последње време се све чешће спомиње доношење Закона о заштити узбуњивача. То ме је подсетило на расправу у Парламентарној скупштини Савета Европе од пре неколико година, тачније средином септембра 2009. године о извештају Заштита запослених који упозоравају на корупцију, тзв. „дувача у пиштаљку“.
Известилац је био Питер Омзихт из Холандије, а у самој расправи је учествовало свега неколико нас. Честитала сам господину известиоцу на врло занимљивом извештају о овој изузетно осетљивој теми. Предмет тог документа је заправо борба против корупције и лоше управљање како у јавном, тако и у приватном сектору. У средишту његове пажње је заштита запослених који скрећу пажњу на корупцију и друге неправилности у њиховом радном окружењу.
Улога запослених који су спремни да допринесу откривању конкретних случајева корупције сведочећи у циљу сузбијања системске корупције је кључна, како у земљама чланицама Савета Европе, тако и у њиховим земљама. Заштита оних, који су спремни да укажу на такво понашање је од највеће важности за спречавање корупције.
Тада смо предложили да Савет Европе треба да да пример тако што ће успоставити снажан унутрашњи механизам за откривање корупције.
Већина држава чланица Савета Европе нема специфичне законе за заштиту оних који упозоравају на корупцију, осим неких делова закона који се тичу односа у области рада, кривичних процедура, медија и дискриминације. Због тога смо установили да је неопходно допунити постојеће и донети адекватне нове законе који се тичу заштите запослених који упозоравају на корупцију, а све ради заштите јавног интереса. Управо због тога нас изузетно радује што ће се у Србији ускоро усвојити Закон о заштити узбуњивача.
Но, до његовог доношења бих се још на кратко вратила извештају Парламентарне скупштине Савета Европе из 2009. године. У њему се препоручују посебни начини заштите, као што су заштита од неправедног отпуштања и других облика одмазде на послу; заштита од кривичног гоњења и заштита сведока и новинарских извора. Без обзира на све, побољшања законске регулативе морају бити праћена и општим променама става према пријављивању корупције. Морају се пратити примена и ефекти оваквих закона на стварну заштиту запослених.
И да закључим, уколико заиста желимо да радимо на механизму за повећање одговорности и да ојачамо борбу против корупције и лошег управљања, неопходно је створити законодавни оквир кроз посебан закон за заштиту оних који упозоравају на конкретне случајеве корупције. Контролом рада Владе и других институција могли бисмо заиста повећати ефекте овакве неопходне заштите у пракси.
(Блог на мађарском језику можете прочитати овде.)
ГОПАК Србија | GOPAC Serbia 