Српски Огранак Глобалне организације парламентараца за борбу против корупције (ГОПАК) састао се, у складу са својим Акционим планом, са организацијама цивилног друштва: Београдски фонд за политичку изузетност (БФПЕ), Транспарентност Србије, Комитет правника за људска права (YUCOM), Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК), Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ), Три тачке, Правни скенер, Центар за образовне политике, Београдски центар за безбедносну политику, Центар за истраживање транспарентности и одговосности (ЦРТА).
Председавајућа Извршним одбором ГОПАК, Дубравка Филиповски, као посебно важан резултат рада Огранка, је навела успостављање Портала за надзор над јавним финансијама, који је важан механизам за рад народних посланика и изразила је наду да ће у наредном периоду све већи број посланика користити портал као и да ће постати отворен и за ширу јавност.
Председавајућа је указала на значај ангажовања цивилног друштва, академске заједнице и медија у борби против корупције.
Секретарка националног огранка ГОПАК, Елвира Ковач, се осврнула на резултате истраживања о индексу корупције у друштву за 2018. годину. Србија се на тој листи са 39 бодова нашла на 87. месту од 180 земаља. Посебно је представила и мандат народних посланика као чланова Огранка и навела да Србија још увек мора да ради на доношењу нове антикорупцијске стратегије, новим акционим плановима за поглавља 23 и 24, што су задаци и за сам Огранак. Ковач је закључила да је посебно важно веће укључивање грађана и цивилног сектора у рад Народне скупштине и Огранка.
Представници цивилног друштва су представили кључне проблеме из области које покривају и посебно указали на постојећа законодавна решења за која виде значај улоге и постојања Огранка. Истакнуто је да ниска стопа корупције оснажује демократске капацитете једне земље. Jавна слушања су истакнута као изузетно важан механизам Народне скупштине који се треба користити чешће. Представници цивилног друштва указали су на проблеме у медијској сфери који су у процесу истраге као и на случајеве који су завршени и чекају акцију надлежних органа: неколико случајева доказане корупције високих државних функционера, као и занемаривање извештаја Агенције за борбу против корупције. Истраживања НВО која су рађена у последње време указују и на забрињавајуће трендове у друштву где постоји веровање да институције не раде свој посао на начин прописан законом. Попут истраживања Транспарентности Србија: „Индекс перцепције корупције“ и „Учешће грађана у демократским процесима у Србији 2018. године“ које је урадила ЦРТА. Такође, представљен је и Алтернативни извештај о спровођењу антикорупцијске стратегије који је израђен у сарадњи са Правним скенером. Један од закључака је био везан и за стриктну примену постојећих закона у борби против корупције као и да се отвори већи простор за уважавање предлога цивилног друштва. Неопходно је успоставити усклађивање званичних података у области образовања. За два нова закона: lex specialis – Закон о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима има непрецизности у примени као и мањак стручне анализе док за Закон о спречавању корупције у здравству основна примедба била је на члан закона који се односи на добијање поклона здравствених радникa. Истакнута је важност укључивања грађана и организација цивилног друштва, као и потреба за успостављањем дијалога око промене изборног система.
Представници цивилног друштва су се сложили да се Огранак требао да прошири свој мандат, уведе етички кодекс као и да организује чешће састанке са организацијама цивилног друштва.
Председавајућа је истакла да ће сви учесници у најкраћем року добити повратну информацију шта ГОПАК може да уради по свим наведеним питањима на састанку и шта од тога може да се уврсти у следећи Aкциони план.
Рад Огранка је подржан од стране Програма за развој Уједињених нација и Швајцарске Владе у оквиру пројекта: „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине – друга фаза“.
ГОПАК Србија | GOPAC Serbia 